Informator o radu: sadržaj, odgovornost i proces ažuriranja

Napomena: tekst opisuje organizaciju posla, ne tumači propise. Obuhvat obaveze, sadržaj celina i rokovi određeni su Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i uputstvom Poverenika, koji se menjaju; proverite važeću verziju na sajtu Poverenika i sa pravnom službom. Nazivi celina ovde su navedeni orijentaciono. Kako se planira ceo sajt ustanove usklađen sa propisima, u tekstu kako planirati sajt državne ustanove usklađen sa propisima.

Ko ima obavezu

Prvo pitanje je da li se obaveza uopšte odnosi na vašu organizaciju i u kom obimu; drugo, ko unutar nje odgovara. Bez jasnog odgovora na oba, informator postane „ničiji“ i zastari.

Obuhvat i nadležnost

Ko je obveznik: zakon obavezu izrade i objavljivanja informatora vezuje za organe vlasti u širokom smislu: državne organe, organe pokrajine i lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, javne službe (škole, zdravstvene ustanove, ustanove kulture i socijalne zaštite), javna preduzeća i druge subjekte koje zakon navodi; postoje i izuzeci i posebna pravila za pojedine kategorije. Da li i u kom obimu vaša organizacija spada, utvrđuje pravna služba na osnovu važećeg teksta zakona i uputstva Poverenika, i to se zapisuje kao prva stavka u projektnom dokumentu. Nadležni organ je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti: propisuje uputstvo (sadržaj i način izrade), vodi jedinstveni informacioni sistem informatora u kom se informator izrađuje i objavljuje, nadzire i postupa po pritužbama; sajt Poverenika je izvor za aktuelno uputstvo, obrasce i pitanja. Sajt ustanove i informator: informator se ne piše „na sajtu“ kao stranica, već u sistemu; na sajtu ustanove postoji stranica „Informator o radu“ koja jasno vodi ka informatoru u sistemu (link), navodi datum poslednjeg ažuriranja, ime i kontakt ovlašćenog lica, način podnošenja zahteva za pristup informacijama (obrazac, adresa, rokovi) i, po potrebi, uputstvo kako se informator pretražuje; ono što je na sajtu ne sme da protivreči onome što je u sistemu (isti podaci, isti datumi). Šta se najčešće pogreši: informator kao PDF na sajtu bez unosa u sistem; sistem ažuriran, a stranica na sajtu vodi na stari PDF; različiti podaci o kontaktima na sajtu i u informatoru; ustanova koja misli da nije obveznik jer je „preduzeće“.

Ko odobrava objavu

Ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, koje organ određuje po zakonu, u praksi je i lice koje vodi informator: unosi i objedinjuje podatke, prati rokove, odgovara Povereniku; ako nije određeno, obaveze padaju na rukovodioca. Preporuka iz prakse: ovlašćeno lice ima zamenika, a oboje imaju pristup sistemu i pisano zaduženje. Odobrenje: objavu informatora i njegovih izmena odobrava rukovodilac organa (ili lice koje on pisano ovlasti), jednim potpisom, po jasnom postupku: vlasnik celine dostavlja podatak → ovlašćeno lice unosi i proverava → rukovodilac odobrava → objava u sistemu → ažuriranje datuma na sajtu; bez kolegijuma i bez čekanja „da se skupi više izmena“. Matrica odgovornosti po celinama (ko daje podatak, ko unosi, ko odobrava, ko obaveštava) potpisuje se pre prvog unosa i revidira pri svakoj reorganizaciji; primer podele: osnovne podatke i organizaciju daje sekretar ili opšti poslovi; nadležnosti i propise pravna služba; usluge rukovodioci službi; finansijske podatke (prihodi, rashodi, zarade, sredstva) finansije; javne nabavke služba nabavki; podatke o informacijama u posedu i čuvanju arhiva/pisarnica; sve unosi ovlašćeno lice. Ova matrica je ista ona koju ustanova pravi za ceo sajt, sa dodatnim redom za informator; kako se pravi za sajt javnog preduzeća, u tekstu šta treba da sadrži sajt javnog preduzeća.

Kako organizovati sadržaj

Uputstvo propisuje celine; ustanova odlučuje kako će ih puniti i održavati tako da građanin nađe ono što traži, a služba ne prepisuje isti podatak na tri mesta.

Obavezne celine

Uputstvo Poverenika propisuje strukturu informatora; celine se, orijentaciono i po grupama, odnose na: osnovne podatke o organu i informatoru (naziv, adresa, matični broj i PIB, kontakt, ovlašćeno lice, datum prve objave i poslednjeg ažuriranja); organizacionu strukturu (šema, jedinice, broj zaposlenih, rukovodioci i njihove funkcije i ovlašćenja); pravila u vezi sa javnošću rada (radno vreme, prijem stranaka, pristup za osobe sa invaliditetom, kontakt za medije, šta je izuzeto od javnosti); nadležnosti, ovlašćenja i obaveze i način postupanja u okviru njih; propise koje organ primenjuje; usluge koje organ pruža, postupak za njihovo ostvarivanje i pregled podataka o pruženim uslugama; finansijske podatke (prihodi i rashodi, plan i realizacija, isplaćene zarade i naknade, sredstva rada, javne nabavke, državna pomoć ako postoji); podatke o informacijama (vrste informacija u posedu, kojima se omogućava pristup, način čuvanja nosača informacija); postupak za podnošenje zahteva za pristup informacijama (obrazac, adresa, rokovi, troškovi, pravna sredstva); i spisak najčešće traženih informacija. Tačan spisak, nazivi i obim svake celine su u važećem uputstvu; ono se proverava pre početka i pri svakoj promeni. Praktično pravilo: celine se grupišu po vlasniku (ko u ustanovi proizvodi podatak), pa se za svaku grupu odredi izvor (dokument, evidencija, sistem) iz kog se podatak prepisuje ili, bolje, preuzima; podatak koji već postoji na sajtu (kontakti, radno vreme, usluge, nabavke, cenovnik) treba da bude isti i u informatoru, i to se postiže tako što se menja na jednom mestu i prenosi, a ne prepisuje.

Pretraga, arhiva i verzije

Pretraga: sistem u kom se informator vodi ima svoju pretragu; na sajtu ustanove stranica „Informator o radu“ treba da objasni kako se do podatka dolazi (link na informator, na koje celine građani najčešće idu: usluge, kontakti, zahtev za informacije) i da najčešće tražene informacije ponudi i direktno na sajtu, jer većina građana neće otvarati informator da bi našla radno vreme. Arhiva i verzije: informator se menja, a stara stanja treba da budu dostupna (sistem vodi verzije po datumu; ustanova čuva i sopstvenu evidenciju izmena: šta je promenjeno, kad, ko je odobrio); na sajtu se, kad je to propisano ili korisno, čuvaju i ranije godišnje verzije ili izvodi, označeni kao arhiva, bez brisanja; ako ustanova objavljuje i PDF izvod informatora, on nosi datum i verziju i ne sme da bude stariji od stanja u sistemu. Datum poslednjeg ažuriranja je najvažnija brojka na stranici: građanin i nadzor po njemu vide da li ustanova radi posao; ažurira se automatski sa svakom objavom, ne ručno „kad se setimo“. Dokumenti na koje informator upućuje (akti, planovi, izveštaji, cenovnik, obrasci) žive na sajtu ustanove u strukturi po vrsti i godini, pretraživi, sa stalnim adresama, pa informator linkuje ka njima; ako se adresa dokumenta promeni, link u informatoru puca, zato adrese dokumenata ne menjamo. Pristupačnost: sve što je na sajtu u vezi sa informatorom (stranica, obrazac zahteva, PDF izvodi) mora biti pristupačno (tekstualni sloj, tastatura, čitač ekrana); šta to konkretno znači, u WCAG vodiču za organizacije.

Operativni proces

Informator je ažuran samo ako postoji proces koji ne zavisi od pamćenja jedne osobe. Proces ima tri dela: rokove i vlasnike, kalendar sa podsetnicima i kontrolu kvaliteta sa zapisnikom.

Rokovi i vlasnici

Rokovi iz propisa: uputstvo i zakon određuju kad se informator izrađuje i u kom roku se ažurira po nastanku promene (rok je kratak, u danima, ne „jednom godišnje“); tačan rok se prepisuje iz važećeg uputstva u interni akt i kalendar. Okidači promene koji se moraju prepoznati u ustanovi: imenovanje ili razrešenje rukovodioca, izmena sistematizacije, promena kontakta ili radnog vremena, novi ili izmenjen propis, nova usluga ili promena postupka i cene, usvajanje plana ili izveštaja, isplata zarada po periodu, nova nabavka ili ugovor, promena ovlašćenog lica; svaki okidač ima vlasnika koji je dužan da promenu prijavi ovlašćenom licu istog ili sledećeg radnog dana, i to piše u internom aktu (ne u mejlu). Interni akt (uputstvo ili odluka rukovodioca) određuje: ovlašćeno lice i zamenika, vlasnike po celinama, rokove prijave i objave, način dostavljanja podatka (obrazac, e-pošta, deljeni folder), ko odobrava, kako se beleži; bez akta proces traje koliko i osoba koja ga je smislila. Tehnička podrška procesu: deljeni radni dokument ili tabela sa celinama, vlasnicima, datumom poslednje promene i sledeće provere; kalendar sa podsetnicima (mesečno, kvartalno, godišnje, po događaju); na sajtu ustanove tipovi sadržaja (usluga, dokument, nabavka, kontakt) sa poljima iz kojih se podaci za informator prepisuju bez greške, a datum poslednje izmene se vidi na stranici. Kako ovakav urednički proces izgleda za ceo sajt, sa ulogama i radnim tokom, opisano je u tekstu šta treba da sadrži sajt javnog preduzeća.

Kontrola kvaliteta

Mesečno (ovlašćeno lice, sat vremena): prolazak kroz listu okidača sa vlasnicima („da li je bilo promena u vašoj celini?“), unos prijavljenih promena, provera da datum na sajtu odgovara sistemu, provera da linkovi iz informatora ka dokumentima rade, evidencija u tabeli. Kvartalno (ovlašćeno lice + vlasnici, pola dana): pregled svake celine u odnosu na izvor (sistematizacija, imenik, stranice usluga, plan nabavki), ažuriranje spiska najčešće traženih informacija na osnovu evidencije zahteva, provera obrasca i uputstva za zahtev, provera da su podaci na sajtu i u informatoru isti. Godišnje (sa pravnom službom i rukovodiocem): provera važeće verzije uputstva i zakona (da li su se celine ili rokovi promenili), revizija internog akta i matrice odgovornosti, unos godišnjih finansijskih podataka po rokovima, zapisnik sa potpisom rukovodioca. Po događaju: reorganizacija, promena ovlašćenog lica (primopredaja sa pristupom sistemu i tabelom), pritužba ili zahtev Poverenika, promena propisa. Kontrolna lista pre svake objave: podatak potvrđen od vlasnika; isti podatak na sajtu ako tamo postoji; dokument na koji se upućuje objavljen i pristupačan; datum ažuriranja ispravan; odobrenje rukovodioca; evidencija popunjena. Šta se meri: broj promena unetih u roku naspram ukupnih, broj dana od promene do objave, broj neispravnih linkova, broj zahteva za informacije koje su već bile u informatoru (visok broj znači da građani ne nalaze podatke; treba ih izneti na sajt). Ove provere se uklapaju u kalendar održavanja sajta ustanove (mesečne, kvartalne, godišnje stavke) i u zapisnike koje ustanova može da pokaže nadzoru; kako mi organizujemo sajt i proces za ustanove, na stranici rešenja za javni sektor.

Najčešća pitanja o informatoru o radu

Tekst nije pravni savet. Obuhvat obaveze, celine i rokovi određeni su Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i uputstvom Poverenika; nazivi celina su navedeni orijentaciono i proveravaju se u važećem uputstvu. Pravna provera: planirana pre finalne verzije; ime recenzenta i datum provere biće navedeni ovde. Poslednja provera sadržaja: septembar 2026.

Napomena: tekst opisuje organizaciju posla, ne tumači propise. Obuhvat obaveze, sadržaj celina i rokovi određeni su Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i uputstvom Poverenika, koji se menjaju; proverite važeću verziju na sajtu Poverenika i sa pravnom službom. Nazivi celina ovde su navedeni orijentaciono. Kako se planira ceo sajt ustanove usklađen sa propisima, u tekstu kako planirati sajt državne ustanove usklađen sa propisima.

Ko ima obavezu

Prvo pitanje je da li se obaveza uopšte odnosi na vašu organizaciju i u kom obimu; drugo, ko unutar nje odgovara. Bez jasnog odgovora na oba, informator postane „ničiji“ i zastari.

Obuhvat i nadležnost

Ko je obveznik: zakon obavezu izrade i objavljivanja informatora vezuje za organe vlasti u širokom smislu: državne organe, organe pokrajine i lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, javne službe (škole, zdravstvene ustanove, ustanove kulture i socijalne zaštite), javna preduzeća i druge subjekte koje zakon navodi; postoje i izuzeci i posebna pravila za pojedine kategorije. Da li i u kom obimu vaša organizacija spada, utvrđuje pravna služba na osnovu važećeg teksta zakona i uputstva Poverenika, i to se zapisuje kao prva stavka u projektnom dokumentu. Nadležni organ je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti: propisuje uputstvo (sadržaj i način izrade), vodi jedinstveni informacioni sistem informatora u kom se informator izrađuje i objavljuje, nadzire i postupa po pritužbama; sajt Poverenika je izvor za aktuelno uputstvo, obrasce i pitanja. Sajt ustanove i informator: informator se ne piše „na sajtu“ kao stranica, već u sistemu; na sajtu ustanove postoji stranica „Informator o radu“ koja jasno vodi ka informatoru u sistemu (link), navodi datum poslednjeg ažuriranja, ime i kontakt ovlašćenog lica, način podnošenja zahteva za pristup informacijama (obrazac, adresa, rokovi) i, po potrebi, uputstvo kako se informator pretražuje; ono što je na sajtu ne sme da protivreči onome što je u sistemu (isti podaci, isti datumi). Šta se najčešće pogreši: informator kao PDF na sajtu bez unosa u sistem; sistem ažuriran, a stranica na sajtu vodi na stari PDF; različiti podaci o kontaktima na sajtu i u informatoru; ustanova koja misli da nije obveznik jer je „preduzeće“.

Ko odobrava objavu

Ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, koje organ određuje po zakonu, u praksi je i lice koje vodi informator: unosi i objedinjuje podatke, prati rokove, odgovara Povereniku; ako nije određeno, obaveze padaju na rukovodioca. Preporuka iz prakse: ovlašćeno lice ima zamenika, a oboje imaju pristup sistemu i pisano zaduženje. Odobrenje: objavu informatora i njegovih izmena odobrava rukovodilac organa (ili lice koje on pisano ovlasti), jednim potpisom, po jasnom postupku: vlasnik celine dostavlja podatak → ovlašćeno lice unosi i proverava → rukovodilac odobrava → objava u sistemu → ažuriranje datuma na sajtu; bez kolegijuma i bez čekanja „da se skupi više izmena“. Matrica odgovornosti po celinama (ko daje podatak, ko unosi, ko odobrava, ko obaveštava) potpisuje se pre prvog unosa i revidira pri svakoj reorganizaciji; primer podele: osnovne podatke i organizaciju daje sekretar ili opšti poslovi; nadležnosti i propise pravna služba; usluge rukovodioci službi; finansijske podatke (prihodi, rashodi, zarade, sredstva) finansije; javne nabavke služba nabavki; podatke o informacijama u posedu i čuvanju arhiva/pisarnica; sve unosi ovlašćeno lice. Ova matrica je ista ona koju ustanova pravi za ceo sajt, sa dodatnim redom za informator; kako se pravi za sajt javnog preduzeća, u tekstu šta treba da sadrži sajt javnog preduzeća.

Kako organizovati sadržaj

Uputstvo propisuje celine; ustanova odlučuje kako će ih puniti i održavati tako da građanin nađe ono što traži, a služba ne prepisuje isti podatak na tri mesta.

Obavezne celine

Uputstvo Poverenika propisuje strukturu informatora; celine se, orijentaciono i po grupama, odnose na: osnovne podatke o organu i informatoru (naziv, adresa, matični broj i PIB, kontakt, ovlašćeno lice, datum prve objave i poslednjeg ažuriranja); organizacionu strukturu (šema, jedinice, broj zaposlenih, rukovodioci i njihove funkcije i ovlašćenja); pravila u vezi sa javnošću rada (radno vreme, prijem stranaka, pristup za osobe sa invaliditetom, kontakt za medije, šta je izuzeto od javnosti); nadležnosti, ovlašćenja i obaveze i način postupanja u okviru njih; propise koje organ primenjuje; usluge koje organ pruža, postupak za njihovo ostvarivanje i pregled podataka o pruženim uslugama; finansijske podatke (prihodi i rashodi, plan i realizacija, isplaćene zarade i naknade, sredstva rada, javne nabavke, državna pomoć ako postoji); podatke o informacijama (vrste informacija u posedu, kojima se omogućava pristup, način čuvanja nosača informacija); postupak za podnošenje zahteva za pristup informacijama (obrazac, adresa, rokovi, troškovi, pravna sredstva); i spisak najčešće traženih informacija. Tačan spisak, nazivi i obim svake celine su u važećem uputstvu; ono se proverava pre početka i pri svakoj promeni. Praktično pravilo: celine se grupišu po vlasniku (ko u ustanovi proizvodi podatak), pa se za svaku grupu odredi izvor (dokument, evidencija, sistem) iz kog se podatak prepisuje ili, bolje, preuzima; podatak koji već postoji na sajtu (kontakti, radno vreme, usluge, nabavke, cenovnik) treba da bude isti i u informatoru, i to se postiže tako što se menja na jednom mestu i prenosi, a ne prepisuje.

Pretraga, arhiva i verzije

Pretraga: sistem u kom se informator vodi ima svoju pretragu; na sajtu ustanove stranica „Informator o radu“ treba da objasni kako se do podatka dolazi (link na informator, na koje celine građani najčešće idu: usluge, kontakti, zahtev za informacije) i da najčešće tražene informacije ponudi i direktno na sajtu, jer većina građana neće otvarati informator da bi našla radno vreme. Arhiva i verzije: informator se menja, a stara stanja treba da budu dostupna (sistem vodi verzije po datumu; ustanova čuva i sopstvenu evidenciju izmena: šta je promenjeno, kad, ko je odobrio); na sajtu se, kad je to propisano ili korisno, čuvaju i ranije godišnje verzije ili izvodi, označeni kao arhiva, bez brisanja; ako ustanova objavljuje i PDF izvod informatora, on nosi datum i verziju i ne sme da bude stariji od stanja u sistemu. Datum poslednjeg ažuriranja je najvažnija brojka na stranici: građanin i nadzor po njemu vide da li ustanova radi posao; ažurira se automatski sa svakom objavom, ne ručno „kad se setimo“. Dokumenti na koje informator upućuje (akti, planovi, izveštaji, cenovnik, obrasci) žive na sajtu ustanove u strukturi po vrsti i godini, pretraživi, sa stalnim adresama, pa informator linkuje ka njima; ako se adresa dokumenta promeni, link u informatoru puca, zato adrese dokumenata ne menjamo. Pristupačnost: sve što je na sajtu u vezi sa informatorom (stranica, obrazac zahteva, PDF izvodi) mora biti pristupačno (tekstualni sloj, tastatura, čitač ekrana); šta to konkretno znači, u WCAG vodiču za organizacije.

Operativni proces

Informator je ažuran samo ako postoji proces koji ne zavisi od pamćenja jedne osobe. Proces ima tri dela: rokove i vlasnike, kalendar sa podsetnicima i kontrolu kvaliteta sa zapisnikom.

Rokovi i vlasnici

Rokovi iz propisa: uputstvo i zakon određuju kad se informator izrađuje i u kom roku se ažurira po nastanku promene (rok je kratak, u danima, ne „jednom godišnje“); tačan rok se prepisuje iz važećeg uputstva u interni akt i kalendar. Okidači promene koji se moraju prepoznati u ustanovi: imenovanje ili razrešenje rukovodioca, izmena sistematizacije, promena kontakta ili radnog vremena, novi ili izmenjen propis, nova usluga ili promena postupka i cene, usvajanje plana ili izveštaja, isplata zarada po periodu, nova nabavka ili ugovor, promena ovlašćenog lica; svaki okidač ima vlasnika koji je dužan da promenu prijavi ovlašćenom licu istog ili sledećeg radnog dana, i to piše u internom aktu (ne u mejlu). Interni akt (uputstvo ili odluka rukovodioca) određuje: ovlašćeno lice i zamenika, vlasnike po celinama, rokove prijave i objave, način dostavljanja podatka (obrazac, e-pošta, deljeni folder), ko odobrava, kako se beleži; bez akta proces traje koliko i osoba koja ga je smislila. Tehnička podrška procesu: deljeni radni dokument ili tabela sa celinama, vlasnicima, datumom poslednje promene i sledeće provere; kalendar sa podsetnicima (mesečno, kvartalno, godišnje, po događaju); na sajtu ustanove tipovi sadržaja (usluga, dokument, nabavka, kontakt) sa poljima iz kojih se podaci za informator prepisuju bez greške, a datum poslednje izmene se vidi na stranici. Kako ovakav urednički proces izgleda za ceo sajt, sa ulogama i radnim tokom, opisano je u tekstu šta treba da sadrži sajt javnog preduzeća.

Kontrola kvaliteta

Mesečno (ovlašćeno lice, sat vremena): prolazak kroz listu okidača sa vlasnicima („da li je bilo promena u vašoj celini?“), unos prijavljenih promena, provera da datum na sajtu odgovara sistemu, provera da linkovi iz informatora ka dokumentima rade, evidencija u tabeli. Kvartalno (ovlašćeno lice + vlasnici, pola dana): pregled svake celine u odnosu na izvor (sistematizacija, imenik, stranice usluga, plan nabavki), ažuriranje spiska najčešće traženih informacija na osnovu evidencije zahteva, provera obrasca i uputstva za zahtev, provera da su podaci na sajtu i u informatoru isti. Godišnje (sa pravnom službom i rukovodiocem): provera važeće verzije uputstva i zakona (da li su se celine ili rokovi promenili), revizija internog akta i matrice odgovornosti, unos godišnjih finansijskih podataka po rokovima, zapisnik sa potpisom rukovodioca. Po događaju: reorganizacija, promena ovlašćenog lica (primopredaja sa pristupom sistemu i tabelom), pritužba ili zahtev Poverenika, promena propisa. Kontrolna lista pre svake objave: podatak potvrđen od vlasnika; isti podatak na sajtu ako tamo postoji; dokument na koji se upućuje objavljen i pristupačan; datum ažuriranja ispravan; odobrenje rukovodioca; evidencija popunjena. Šta se meri: broj promena unetih u roku naspram ukupnih, broj dana od promene do objave, broj neispravnih linkova, broj zahteva za informacije koje su već bile u informatoru (visok broj znači da građani ne nalaze podatke; treba ih izneti na sajt). Ove provere se uklapaju u kalendar održavanja sajta ustanove (mesečne, kvartalne, godišnje stavke) i u zapisnike koje ustanova može da pokaže nadzoru; kako mi organizujemo sajt i proces za ustanove, na stranici rešenja za javni sektor.

Najčešća pitanja o informatoru o radu

Tekst nije pravni savet. Obuhvat obaveze, celine i rokovi određeni su Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i uputstvom Poverenika; nazivi celina su navedeni orijentaciono i proveravaju se u važećem uputstvu. Pravna provera: planirana pre finalne verzije; ime recenzenta i datum provere biće navedeni ovde. Poslednja provera sadržaja: septembar 2026.